Најбоља кратка прича Пирота 2019.
ВестиРеч жирија • ПРЕДГОВОР
Ових месеци акутно осећамо – социјално и политички и астролошки – стање продужене агоније, повишене приправности као пред какву наступајућу катастрофу. Управо је такав сентимент заробљен у првонаграђеној причи Реквијем за споредне Маше Припотко. Апокалипса је ту наталожена у тону и типографији, у паничној муцавости говора приповедача.
И у другим причама разазнају се теме које описују измењена стања, које хватају у лету свакодневну панику, које се одмећу у нашу збуњеност, које маркирају нашу дезоријентацију, које објашњавају како наше лоше навике полако израстају у клиничко стање (другонаграђена прича Брдо Срђана Стојиљковића, затим Ванила, Кишни човек и Раскршће).
Трећенаграђена прича Инаџија Стамена Миловановића враћа нас у сеоски амбијент, који аутор беспоштедно и духовито сецира. Машиновођа је добар пример да оно што је наговештено, а неизречено, може да буде сугестивни центар приповедања. Неретко таква решења носе већу тежину него оно што много пута наглашавамо и упињемо се да убедимо читаоца. Чудесна Марија је љубавна прича у добром смислу те речи, у којој је аутор избегао клопку сентименталности, изразивши јака осећања без крупних речи.
Пиротски писци као да су се уморили од властитог Конкурса и властитог дворишта. Али зато шест прича (од којих су две награђене), долазе из Ниша, града проповедача, чији писци доминирају ове године. На Конкурсу је, међутим, и даље присутна узбудљива палета говора (Сјеверњак стиже из Републике Српске, С оне стране жице из Хрватске, а Чудесна Марија из Црне Горе).
После масовног пријављивања на конкурс 2018. и тријумфалног, самозадовољног пратећег текста у прошлогодишњем зборнику – једино што нам је остало ове године јесте да се покријемо ушима уз минијатурни, мучаљиви предговор, пун самопрекора. То би било доследно и логично, сходно скромном овогодишњем одзиву по броју који се, попут кинеских хеланки, после петог прања наједном скупио за 59%. Пријављено је, наиме, 105 прича, од којих је 17 послао плодни Никица Банић.
Ово је дакле јубиларна пета година како жирирамо пиротски конкурс. Лепо је Лаки рекао за Пантелију, „умро си пред сам крај живота“. Тако и нас двојица, попут политичара кад нешто забрљају, нудимо оставке пред сам истек мандата. Чекамо да видимо да ли ће нас послодавци сада ставити у управни одбор пиротског Сајма књиге и графике и значајно подићи хонораре или ће, не дај боже, прихватити нашу абдикацију. Може, од корс, увек Курта да сјаше, а Мурта да се припреми. Персонал се стално мења, а систем остаје исти. На то нас сваких четири године подсећају српске администрације.
Е сад, можда је природно да се бојимо промене, макар била и набоље. Лепше је и с културом, али је некако и лакше без ње. И сви смо у Мајчици Ес рођени лепи и паметни, учени и савршени – куд ћеш леб преко погаче, куд ћеш још лепше и паметније, ученије и савршеније, пу-пу-пу… У немогућности да будемо, како слоган каже, бржи, бољи и јачи, остајемо ту где јесмо. На функцијама.
Ето толико у овом јављању. Сад сви на радне задатке.
Из Пирота, за Сајам књиге и графике
доживотно ваши,
Горан Гоцић
Дејан Стојиљковић