Najbolja kratka priča Pirota 2019.

Reč žirija • PREDGOVOR

Ovih meseci akutno osećamo – socijalno i politički i astrološki
– stanje produžene agonije, povišene pripravnosti kao pred kakvu nastupajuću katastrofu.
Upravo je takav sentiment zarobljen u prvonagrađenoj priči Rekvijem za sporedne
Maše Pripotko. Apokalipsa je tu nataložena u tonu i tipografiji, u paničnoj
mucavosti govora pripovedača.

I u drugim pričama razaznaju se teme koje opisuju izmenjena stanja,
koje hvataju u letu svakodnevnu paniku, koje se odmeću u našu zbunjenost, koje markiraju
našu dezorijentaciju, koje objašnjavaju kako naše loše navike polako izrastaju u
kliničko stanje (drugonagrađena priča Brdo Srđana Stojiljkovića, zatim Vanila,
Kišni čovek i Raskršće).

Trećenagrađena priča Inadžija Stamena Milovanovića vraća
nas u seoski ambijent, koji autor bespoštedno i duhovito secira. Mašinovođa
je dobar primer da ono što je nagovešteno, a neizrečeno, može da bude sugestivni
centar pripovedanja. Neretko takva rešenja nose veću težinu nego ono što mnogo puta
naglašavamo i upinjemo se da ubedimo čitaoca. Čudesna Marija je ljubavna priča
u dobrom smislu te reči, u kojoj je autor izbegao klopku sentimentalnosti, izrazivši
jaka osećanja bez krupnih reči.

Pirotski pisci kao da su se umorili od vlastitog Konkursa i
vlastitog dvorišta. Ali zato šest priča (od kojih su
dve nagrađene), dolaze iz Niša, grada propovedača, čiji pisci dominiraju ove godine.
Na Konkursu je, međutim, i dalje prisutna uzbudljiva paleta govora (Sjevernjak
stiže iz Republike Srpske, S one strane žice iz Hrvatske, a Čudesna Marija
iz Crne Gore).

Posle masovnog prijavljivanja na konkurs 2018. i trijumfalnog,
samozadovoljnog pratećeg teksta u prošlogodišnjem zborniku – jedino što nam je ostalo
ove godine jeste da se pokrijemo ušima uz minijaturni, mučaljivi predgovor, pun samoprekora.
To bi bilo dosledno i logično, shodno skromnom ovogodišnjem odzivu po broju koji
se, poput kineskih helanki, posle petog pranja najednom skupio za 59%. Prijavljeno
je, naime, 105 priča, od kojih je 17 poslao plodni Nikica Banić.

Ovo je dakle jubilarna peta godina kako žiriramo pirotski konkurs.
Lepo je Laki rekao za Panteliju, „umro si pred sam kraj života“. Tako i nas dvojica,
poput političara kad nešto zabrljaju, nudimo ostavke pred sam istek mandata. Čekamo
da vidimo da li će nas poslodavci sada staviti u upravni odbor pirotskog Sajma knjige
i grafike i značajno podići honorare ili će, ne daj bože, prihvatiti našu abdikaciju.
Može, od kors, uvek Kurta da sjaše, a Murta da se pripremi. Personal se stalno menja,
a sistem ostaje isti. Na to nas svakih četiri godine podsećaju srpske administracije.

E sad, možda je prirodno da se bojimo promene, makar bila i
nabolje. Lepše je i s kulturom, ali je nekako i lakše bez nje. I svi smo u Majčici Es rođeni lepi i pametni, učeni i savršeni
– kud ćeš leb preko pogače, kud ćeš još lepše i pametnije, učenije i savršenije,
pu-pu-pu… U nemogućnosti da budemo, kako slogan kaže, brži, bolji i jači, ostajemo
tu gde jesmo. Na funkcijama.

Eto toliko u ovom javljanju. Sad svi na radne zadatke.

Iz Pirota, za Sajam knjige i grafike
doživotno vaši,

Goran Gocić
Dejan Stojiljković

Najbolja kratka priča Pirota 2019.Preuzmi