ПРОГРАМ

Роберт Шуман
Robert Schumann

Љубав и живот жене Ор.62

Откад знам за њега
Он, најдражи од свих
Не могу да схватим, нити да
Ти прстену на мојој руци
Помозите ми, сестрице
Слатки пријатељу, у чуду ме
На мом срцу, на мојим грудима
Ето, први тешки бол си ми нанео

Три романсе Ор.94

Nicht schnell
Einfach, innig
Nicht schnell

Дечје сцене Ор. 15

Из далеких земаља и народа
Чудновата прича верујем
Ухвати ме ако можеш дете које моли
Блажена срећа гледаш Важан догађај Сањарење
Крај камина
Витез на дрвеном коњићу
Скоро сасвим озбиљно
Застрашивање
Уснуло дете
Песник проговара

Горан Ерић (Сомбор, 1985), по доласку у Нови Сад (2000) се уписује у класу еминентног педагога и професора Дубравка Марковића, код ког истовремено похађа часове трубе, хорне, тромбона и тубе. У том и претходном периоду осваја низ највиших награда на такмичењима републичког, савезног и фестивалског карактера, титулу лауреата Смотре солфеђа (Београд, 2003), реализује успешне солистичке концерте (1998, 1999, 2001) – од којих се издваја такмичарски мултиинструментални концерт у оквиру 10. међународних новосадских сусрета лимених дувача (2004), којим осваја титулу лауреата такмичења. Године 2004, по трећи пут (након 1997. и 2001), му се додељује Покрајинска награда за постигнуте врхунске резултате у области музике Извршног већа Војводине.

Основне студије извођачке уметности на труби завршава на Академији уметности у Новом Саду, у класама професора Ковача Калмана (Kovács Kálmán) и Младена Ђорђевића, а мастер студије у Линцу (Аустрија) – за које бива стипендиран средствима Фонда за младе таленте Доситеја у два наврата (2010, 2011), у класама професора Саше Драговића и Бернарда Бера (Bernhard Bär). У току студија наставља да осваја највише награде на такмичењима, 2012. године успешно се пласира у финале међународног такмичења трубача у Улму (Немачка), а у међувремену се запошљава у оркестру Опере Српског народног позоришта и бива ангажован као хонорарни сарадник трубач у Војвођанском симфонијском оркестру, Бањалучкој филхармонији, Зрењанинској филхармонији и Симфонијском оркестром Орфелин. Такође, због флексибилне природе свог примарног инструмента, занима се за џез музику, у Линцу похађа и часове џез трубе у класи проф. Петера Тушера (Peter Tuscher), те по повратку у Нови Сад, заједно са својим колегама, 2012. године оснива удружење Џез омладина Војводине, у оквиру ког функционише као члан Управног одбора, Биг бенда и мањих састава.

У истом периоду испољава афинитете ка камерној музици – наступима са лименим дувачким саставима традиционалног типа (трио, квартет, квинтет), и интердисциплинарности – учешћем у пројектима нестандардних ансамбала, као што је трио који чине два плесна уметника и музички извођач – трубач, са којим реализује пројекат Ocaso (Линц, 2012). Оба афинитета се потврђују, камерна музика – 2016. године постаје примарно опредељење запошљавањем на Академији уметности у Новом Саду (тренутно у звању ванредног професора и својству шефа Катедре за камерну музику), интердисциплинарност – стицањем титуле доктора уметности студијског програма Вишемедијска уметност Универзитета уметности у Београду (2020), а напослетку и својеврсна синтеза камерног и интердисциплинарног поља деловања – кроз ауторски рад са Иваном Бурком (удараљке) у ансамблу Шахт-махт (од 2018). Под окриљем овог дуа ствара електроакустичка камерна дела, сарађује са уметницима визуелног и аудитивног модалитета, наступа у земљи (Нови Сад, Сомбор) и иностранству (Хрватска, Аустрија) успешно реализујући пројекте И неуспех је могућност (2019, уз подршку Културног центра Војводине Милош Црњански), Клатно (2021/2022, уз подршку Организације музичких аутора Србије – СОКОЈ и Фондације Нови Сад – Европска престоница културе) и Струјање: интеракција звучног и визуелног (2023, уз подршку Града Новог Сада).

Такође, крајем 2016. године, први пут испољава дугогодишње интересовање за саксофон – похађајући часове саксофона најпре код мултиинструменталисте и композитора Богдана Ранковића, а затим код наставнице Сандре Дропо Рамаји (Музичка школа Исидор Бајић, Нови Сад), као и на мајсторским курсевима саксофониста Гордана Тудора (Хрватска), Марка Џомбе (Аустрија) и Бојана Вукелића (Србија). Године 2023. оснива камерни дуо са пијанистом Мирославом Поповићем, реализујући запажене концерте у Сомбору и Новом Саду на којима изводи дела композитора Роберта Шумана (Robert Schumann) у аранжману за тенор саксофон и клавир.

Као професор, награђен је Стипендијом немачке службе за академску размену DAAD (2019) за истраживачки рад и гостујућа предавања на угледном Институту за нову музику Incontri, Електронског студија Универзитета музике, драме и медија у Хановеру (Немачка). Аутор је две збирке Вежби за штимовање (2020, 2022), првих и јединствених дидактичких публикација, намењених камерним ансамблима лимених дувачких инструмената, на овим просторима.

Мирослав Поповић (Рума, 1985), од пете године се учио свирању клавира у новосадскоj Музичкој школи „Исидор Бајић“ са професорком Иваном Брановачки, у чијој класи је довршио школовање. Студије је наставио са Владимиром Огарковим, гостујућим професором из Русије, на Академији уметности у Новом Саду где је дипломирао 2008. године.

Учио је и саветовао се код професора и уметника: Душан Трбојевић, Мирослава ЛилиПетровић, Арбо Валдма, Рита Кинка, Нинослав Живковић, Светлана Богино (RU), Еуген Инђић (FR), Паскал Девојон (FR), Јан Џонс (GB), Ловро Погорелић (HR), Ненад Качар (HR), Приска Беноа (FR), Младен Чолић (FR), Дијане Андерсен (BE) и други. Усавршавао се пратећи семинаре Жака Рувијеа (FR), Лидије Бизјак (FR), Јокут Михаиловић и Александра Сердара.

Од признања која је стекао током школовања издвајају се Прве награде на Такмичењу младих пијаниста Југославије у Нишу 1995. и 1996. године, Прва награда на Меморијалу Исидор Бајић у Новом Саду 2002., Специјална награда „Фредерик Шопен“ на истом такмичењу, Прва награда на Такмичењу младих пијаниста у Шапцу 2003. године.

Наступао је у новосадској Градској кући, Синагоги, Галерији огранка САНУ, Галерији спомензбирке Павлa Бељанског, сали Ректората Универзитета у Новом Саду, затим у Великој сали Коларчеве задужбине, галерији Прогрес, Центру лепих уметности Гварнеријус, у Великој сали Студентског културног центра, Галерији САНУ, у сали Филхармоније у Београду, такође у сомборској Градској кући, на Фестивалу „СОМУС“, у Народном позоришту у Сомбору, и на другим местима у земљи – солистички, са оркестром, и као члан камерних састава.

У улози пијанисте и композитора/аранжера сарађивао је са новосадским гудачким оркестром Camerata academica, квартетом Билитис, клапом Панон, са уметницима: Радослава ВоргићЖуржован (сопран), Љиљана Лишковић (сопран), Немања Совтић (тромбон), Горан Ерић (труба, саксофон), Бисак Јожеф (виола), Душица Половина (виола), Михал Будински (виолина), Теодора Бољанац (виолина), Лидија Кнајп (флаута), Јелена Шпановић-Шаренац (флаута), Љубо Дивац (клавир) – као и са композиторима: Ведран Феризовић, Светозар Нешић, Станислава Гајић, Иван Марковић, Љубомир Николић, Ђорђе Марковић, Доротеа Вејновић, Зоран Мулић и други.

Од 1994. године до данас остварио је неколико радијских и ТВ-снимака за РТВ Нови Сад, укључујући и клавирски реситал снимљен 2012. године у новосадском Студију М. Радио је на идејном пројекту и остварењу студентског фестивала „А Фест – Robert Schumann“ у Новом Саду 2007. године, као члан уметничко-организационог савета Фестивала, и био уметнички руководилац А-Феста у едицији 2009. године под насловом „Klasicizam vs. neoklasicizam“. Учествовао је у новинарским и радионицама за музичку критику у оквиру новосадског фестивала „НОМУС“ и у организацији Завода за културу Војводине. Бави се стварањем оригиналних композиција и аранжмана за стандардне и нестандардне музичке саставе. Неки од њих изведени су у новосадској Синагоги, на фестивалу „Позоришни маратон“ у Сомбору, и у оквиру манифестације „Дочек 7528.“ у Новом Саду. Концертна фантазија на Увертиру Моцартове „Чаробне фруле“ Мирослава Поповића, за два клавира и оркестар, снимљена је у салцбуршком универзитету Mozarteum и налази се на CD-издању белгијске издавачке куће Pavane Records (децембар 2021. године), у извођењу солиста Приске Беноа и Младена Чолића (FR), и оркестра Salzburg Chamber Soloists под управом Лаварда Скоу-Ларсена (BR). Клавирски циклус „Варијације-слике“ М. Поповића налази се у збирци „Избор композиција за клавир аутора из Србије“ сачињеној по поруџбини Конзерваторијума за музику у Женеви, и био је део програма концертне турнеје под насловом „Премијере“ (децембар 2022. године), пијанисткиње Наташе Митровић.

Мирослав Поповић добитник је Награде „Невена Поповић“ за најзначајније уметничко остварење у 2022. години, коју додељује Катедра за клавир Факултета музичке уметности у Београду. Такође је један од лауреата (награда grand prix) на загребачком Међународном такмичењу младих музичара (Međunarodno natjecanje mladih glazbenika) одржаног јуна 2023. године, и добитник посебне награде за извођење Прве свеске прелида за клавир Клода Дебисија.

У јулу 2023. године био је један од званичних корепетитора на мајсторском курсу виолинисте Стефана Миленковића „International Violin Institute”, одржаног у Новом Саду.

У периоду од 2008. до 2022. године радио је као професор клавира и корепетитор у сомборској Музичкој школи „Петар Коњовић“, чији ученици су из његове класе освојили низ награда на домаћим такмичењима. Од 2020. године студент је докторских студија клавира на Факултету музичке уметности у Београду, у класи редовне професорке Наташе Митровић.

Од 2022. године запослен је на новосадској Академији уметности као стручни сарадник корепетитор на гудачкој катедри. Живи у Новом Саду.