О КЊИЗИ "СЛАНО И ЉУТО - ДВА ВЕКА СРПСКОГ АФОРИЗМА ПРИРЕЂИВАЧА АЛЕКСАНДРА ЧОТРИЋА
Реч је о делу којим су обухваћена два века српског афоризма - од првог српског афористичара Михаила Максимовића, рођеног 1745, до најмлађег Јована Зафировића, рођеног 1997. године. То је прва књига која представља целокупни корпус српске афористике од 18. века до данас и прва антологија овог жанра у 21. веку. У избору се налази 166 српских аутора из Србије, БиХ, Црне Горе, Хрватске, Аустрије, Румуније, Велике Британије, Француске, САД и Швајцарске. Међу заступљенима су Еустахија Арсић, Сула Радов, Јован Стерија Поповић, Јован Јовановић Змај, Савка Суботић, Љубомир Ненадовић, Наталија Обреновић, Божидар Кнежевић, Григор Витез, Брана Цветковић, Душан Радовић, Владимир Булатовић Виб, Брана Црнчевић, Јован Хаџи-Костић, Раде Јовановић, Ранко Гузина, Милован Витезовић, Арсен Дедић, Милован Илић Минимакс...
Из источне и јужне Србије у књизи су афоризми Тимошенка Милосављевића (Ниш), Милена Миливојевића (Бор), Марине Аристо Марковић (Ниш), Ненaда Митића (Лесковац), Славомира Васића (Алексинац), Љиљане Крстић (Алексинац), Данила Коцића (Лесковац), Марине Раичевић (Бор), Драгана Огњановића (Прокупље)...
Укупан број афоризама у књизи премашује три и по хиљаде, а бројни афоризми, које је приређивач пронашао у часописима и архивима из 19. и почетка 20. века по први пут се налазе између корица једне књиге. Издавач је „Алма“ из Београда.
У опширном предговору Чотрић наводи стилске и тематске особености и историјат српске афористике, указујући да је прва књига једног српског афористичара објављена 1792. у Бечу, а да је прва књига ове форме публикована у Србији 1897. године. Пише и о часописима који су неговали ову књижевну врсту, као и о фестивалима хумора и сатире. У књизи се налазе и мишљења о српском афоризму истакнутих познавалаца жанра из Италије, Немачке, Русије, Бугарске, Северне Македоније, Румуније и Словачке.
О ПРИРЕЂИВАЧУ
Александар Чотрић рођен је 25. септембра 1966. у Лозници, у Србији. Од 1984. године објављује афоризме, приче и песме за децу у новинама и часописима.Објавио је књиге афоризама „Даћемо ми вама демократију”, „Пета колона”, „Недозвољене мисли”, „Кратки резови”, „Гола истина”, „Померање памети”, „Тешке мисли”, „Мисли у покрету” и „Из дна душе” (сатирични афоризми); „Играње главом”, „Све је у игри”, „Игра речи” и „Оштро и на прву лопту”(афоризми о спорту); „Својеглава књига”, „Дечја посла”, „О љубави с љубављу”, „Књига против брига”, „Свет смеха” и „Откачена школа” (афоризми за децу); „Добре вибрације”, „Љубав на речима” и „Сенка љубави” (афоризми о женама и мушкарцима); књиге сатиричних прича „Обележене приче”, „Приче пред буђење”, „Причињавање”, „Друге приче”, „Доста приче” и књигу кратких прича за децу „Озбиљно смешна књига”. Афоризми за децу Александра Чотрића уврштени су у читанке које се користе у основним школама у Србији. Књиге Чотрићевих афоризама или прича публиковане су у Румунији, Северној Македонији, Словенији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Албанији. Приредио је Антологију српског афоризма за децу „Раздељак”, Зборник афоризама о спорту „Дриблинг духа”, Антологију савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању, Зборник српског хумора и сатире у региону и дијаспори „Смех није грех” и антологију "Слано и љуто" - два века српског афоризма.
Превео је и приредио књигу изабраних афоризама словеначког писца Жарка Петана „Историја будућности”, Антологију савременог руског афоризма „Велико у малом”, књигу изабраних афоризама руског писца Аркадија Давидовича „Аркаде духа”, Антологију бугарског афоризма „Трн и ружа”, Антологију пољског афоризма „Пољски пут”, Антологију румунског афоризма „Мед и отров”, Антологију чешког афоризма „Кнедла у грлу”, књигу изабраних афоризама руског писца Константина Мелихана „Модрица на папиру”, Антологију словачког афоризма „Муње и громови”, Антологију украјинског афоризма „Смех народа”, Зборник питања и одговора Радио Јеревана „’Запорожац’ на врху Арарата”, књигу афоризама словачког писца Ондреја Каламара „К. О. од О. К.”, Антологију белоруског афоризма „Бело на црно”, Антологију јерменског афоризма „Блиска даљина”, књигу изабраних афоризама руског писца Александра Минченкова „Измучене мисли”, књигу изабраних афоризама бугарског писца Валентина Димитрова „Дефакто”, Антологију немачког афоризма „Кишобран мудрих”, Панораму савременог афоризма у Европи „Баук афоризма кружи Европом”, Антологију француског афоризма „Тријум духа” и Антологију шпанског афоризма "Ветар и ватра". Заступљен је у антологијама које су објављене у САД, Русији, Немачкој, Шпанији, Италији, Аустрији, Бугарској, Северној Македонији, Пољској, Словенији, Шведској, Црној Гори и другим државама.
Александар Чотрић добитник је, између осталог, и признања: „Excellence Award” на Међународном фестивалу сатире „Златна јабука” у Бистрици, у Румунији, „Алеко” у Бугарској, „Типар” у Црној Гори, Плакета Међународног фестивала карикатуре, хумора и сатире „Лалошки шешир” у Темишвару, „Златна кацига”, „Радоје Домановић”, „Браћа Ормаи”, „Владимир Булатовић Виб”, „Јован Хаџи-Костић”, „Драгиша Кашиковић”, „Стеван Сремац”, „Ђорђе Фишер”, „Раде Јовановић”, „Михаило Ћуповић”, Интернационалне академије „Иво Андрић”, „Златна значка”, „Златни беочуг”, „Витезово пролеће”, „Велика грамата” Друштва књижевника Косова и Метохије, „Велемајстор сатире”, „Теодор Павловић”, „Ана Франк” и „Доситејево перо” (награда ученика београдских школа). Лауреат је и књижевних признања у Италији, Северној Македонији, БиХ и Либану. Приче и афоризми Александра Чотрића превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, белоруски, албански, словачки, чешки, шведски, грчки, бугарски, русински, италијански, португалски, јерменски, каталонски, баскијски, турски, свахили и арапски језик. Чотрић је члан Удружења књижевника Србије, Београдског афористичарског круга и Московског клуба афористике. Почасни је члан Друштва књижевника Косова и Метохије и Уније афористичара Румуније. Живи и ствара у Панчеву.